KAKVE ASOCIJACIJE VAM SE JAVLJAJU KAD ČUJETE: Big Pharma, Big Bussiness

Ni kod nas niti u našem okruženju nema jasne predstave šta se podrazumeva pod pojmom Big Pharma, za razliku od razvijenijih društava u kojima se razmatra iz različitih uglova. Ocene se razlikuju u zavisnosti da li proističu iz: posrednog ili neposrednog kontakta sa farmaceutskom indrustirjom, posrednog ili neposrednog iskustva doživljenog u zdravstvenom sistemu, praćenja medicinske, farmaceutske, veterinarske literature..., ali iiz medisjske promocije konzumerizma namenjenih preventivi, terapiji i/ili dopune ishtrane i terapije različitim proizvodima farmaceutske industrije.

Epohalna otkrića, u oblasti lekova, desila su se od kraja 2. svetskog rata do 1980-ih. To je preiod vezan za otrkiće penicilina (Aleksandar Fleming) i drugih epohalnih otkrića u oblasti lekova.

Nakon 1980-ih izostala su otrkića novih lekova, odnosno izostala su nova očekivana nova otkića. Taj izostanak doveo je u pitanje dalji rast profita jedne uspešne privredne grane. To je period u kom je farmaceutska industrija prerasla od snabdevača lekovima u jednu od najmoćnijih i najprofitabilnijih privrednih grana. Najbrži obrt kapitala u farmaceutskoj industriji omogućio je njenu transformaciju u Big Biznis.

Zato se farmaceutksa industrija okrenula novim izvorima profita i nametnula se kao pokretačka snaga Progresa. Na nesreću i bolenih i zdravih farmaceutksa industrija je svoj sonovni cilj Profit zapravo samo kafmuflirala i realizovala pod velom Progresa. Dakle, pojam Big Pharama neposredno je vazan za farmaceutsku industriju.

Već danas se i u stručnoj i laičkoj praksi razvoj farmaceutske industrije opisuje kroz niz pogrdnih epiteta kao što su „širenje granica bolesti“, „mešetarenje bolestima“, „prodaja bolesti zdravim hipohondrima“, „sponzorisanje poblesti, a ne zdravlja“... 

Sledeći onu Paskalovu: „Znati ne znači biti. Naučeno morate pokušati preneti u svakodnevni život“, važno je razjasniti upotrebu pojma Big Pharma u svakodnevnom životu. On se koristi: za globalnu farmaceutsku industriju, za farmaceutski lobi, a povezan je i sa demonizovanim oblicima farmaceutske industrije.

Globalna farmaceutska industrija

Globalnu farmaceutsku industriju čine  kompanije/korporacije koje proizvode  biološke, medicinske i farmaceutske proizvode u različitim oblicima (tablete, kapsule, praškovi, vakcine, masti itd.). Svi pripravci farmaceutske industrije dele se na preparate (lekove) koji se izdaju na recept,  zatim  lekove  dostupne bez  recepta i na preprate (dijetetske, herbalne suplemente itd) koji se stavljaju u promet i preporučuju za upotrebu kao dopuna terapiji ili dopuna ishrani.

U proizvodnji lekova vodeće su zemlje razvijenog Zapada. Farmaceutska industrija Sjedinjenih Američkih Država,  Zapadne Evrope i  Japana  trenutno proizvode oko  80% farmaceutskih proizvoda. Prihod svetske farmaceutske industrije procenjuje se na 980 milijardi američkih dolara u 2011. godini. Kontinuirani rast je uvek iznad 5%. Odstupanje je zabeleženo od 2008. do 2011. godine u periodu globalne ekonomske krize, kada je prosečan rast bio oko  4%, dok je u periodu od 2004. do 2007. godine iznosio 6,9%. Pet najjačih kompanija prema tržišnom udelu su Pfizer, Merck & Co., GlaxoSmithKline, Novartis AG i Sanofi-Aventis. One zajedno imaju 24% tržišnog udela svetske farmaceutike, a u proseku ostvaruju 8% čistog profita od godišnjih prihoda.

Nisu bez značaja pokazatelji iz 2011. godine u kojoj su od ukupne svetske  proizvodnje  liekova,  55%  činili lekovi koji se izdaju na recept, 40% lekovi koji se izdaju bez recepta, a  5%  su  činili razni  alternativni  preparati.

Nakon 1980-tih na području medicine i farmaceutike s jedne, odnosno zdravlja i bolesti s druge strane razvijaju se dva koncepta. Jedan je medikalizacija, a drugi farmaceutikalizacija, koji se prepliću na više nivoa u smislu društvenih praksi. Oba koncepta predstavljaju stvarne procese koji se mogu odvijati istovremeno, ali u različitom intenzitetu. Istorijski gledano, ti su procesi zapravo prisutni od kraja  19.  veka s tim što proces farmaceutikalizacije nedavno dobija svoje ime, jer je ranije opisivan u okviru termina medikalizacije. Sama farmaceutikalizacija je  više  vezana za razvoj  i  jačanje farmaceutske industrije, a manje za medicinske nauke.

Medikalizacija – prekomerna uoptreba lekova

U kontaktu sa lekarima stiče se utisak da oni samostalno donose sud o izboru najboljeg leka koji će propisati pacijentu. Iako nisu uvek uočljivi, prisutno je više oblika uticaja farmaceutske industrije na lekare. Jedan od danas sveprisutnih oblika su sponzorisane konferencije i slične manifestacije. Vema teško je regulisati  odlaske lekara na takve skupove, jer je majčešći argument za odlazak „kontinuirana edukacija“. I ne samo to; prisustvo ovakvim skupovima donosi značajan broj bodova za dobijanje i/ili očuvanje licence.

Pored farmaceutske industrije, u promovisanju i definisanju medicinskih kategorija značajan uticaj imaju akademske zajednice i regulatorna tela. Slede ih društveni pokreti i udruženja (akcije pacijenata). Međutim,  pojedinci si ti koji ne samo da prihvataju već i sudeluju u širenju novo medikalizacije stanja ili bolesti.

Medicina se nerazmrsivo uplela u ekonomske, političke i socijalne procese društva u kojem lekovi imaju aktivnu ulogu i postali su bitan deo moderne civilizacije koju profesor Kažić opisuje ovako:

  • Za pojedinca, lekovi su garant zdravlja, a zdravlje najveće bogatstvo; zato je on spreman i da dobro plati za lek i da “čuva bele pare za crne dane”.
  • Za porodicu, lekovi su garant mira, stabilnosti razvoja, prosperiteta i sreće, i ona je takođe spremna da dobar deo imetka odvoji za lečenje, nažalost najčešće kad je već kasno.
  • Za veće kolektive: preduzeća, policiju, vojsku i sl, lekovi su garant stabilnog zdravlja, kratkog bolovanja, efikasnosti poslovanja i uvećanja profita.
  • Za medije, lekovi su vrlo zahvalna tema, atraktivna za najširi krug gledalaca ili čitalaca i takođe tema čija je obrada pogodna za uvećavanje profita.
  • Za medicinsku profesiju, lekovi su izuzetno važna sredstva za potvrđivanje integrisanog znanja i efikasnosti, te održavanja svog inače visokog ugleda u društvu, za zadržavanje mnogih privilegija koje se uz taj ugled podrazumevaju.
  • Za farmaceutsku industriju, lekovi su direktni izvor profita, te ona preko marketinga radi sve da se potrošnja lekova dalje povećava i cene budu što veće.
  • Za Vlade i Fondove socijalnog osiguranja, lekovi su veliki trošak, i preko svojih Komisija na raznim nivoima one rade sve što se može da se potrošnja smanji, racionalno ili restriktivno, preko raznih instrumenata pozitivnih ili negativnih lista, odnosno raznih vidova participacije.“

Prkomerna upotrebom lekova (medikalizacija) predmet je i stručnih i naučnih radova. Navode se primeri procesa medikalizacije koju više podstiču komercijalni i tržišni interesi nego medicinska ekspertiza. Ističe se da farmaceutska industrija ima sve veći  uticaj na razgraničenje normalnog od nenormalnog i/ili zdravlja od bolesti. Farmaceutska industrija je označena kao akter koji sprovodi poseban oblik društvene kontrole. I Zdravstveni odbor britanskog Donjeg doma se 2005. godine bavio medikalizacijom. U opsežanom izveštaju pored ostalog je navedeo: „Iako  farmaceutska  industrija  nije  jedini  krivac  za  nastalu  situaciju  nezdrave  zavisnosti  i prekomerne  upotrebe  lekova,  zasigurno  joj  je doprinela“.

Konzumerizam u zdravstvu moguće je objasniti i potpunim izostanakom otpora pacijenata, koji se više i ne nadaju, niti računaju da će sistem zdravstvene zaštite delovati isključivo njima u korist. Svedočimo stanju u društvu koje determiniše ponašanje pojedinca, odnosno društvu koje nas prisiljava da pratimo i sledimo  normiranu brigu  o  zdravlju.

Ukoliko ne brinemo o svom zdravlju na društveno prihvatljiv način, koji nam  savremena  medikalizacija  omogućava, postajemo zdravstveni delikventi. Osudiće nas  i prijatelji i kolege, a osuda neće izostati ako u okviru porodice ne praktikujemo normama definisanu brigu o zdravlju.

Kao rezultat medikalizacije naših života stigli smo dotle da promocija  zdravlja  postaje  opsesija prema kojoj je zdravlje nedostižno, a bolest „normalno stanje“.

Pravi komentar na sve rečeno mogla bi biti Senekina misao koja je bila aktuelna i u antici, a ništa manje danas.

Sve što nadrasta granice umerenosti počiva na krhkim temeljima

Vukosava Stevanović

Pin It
You are not authorised to post comments.

Comments will undergo moderation before they get published.

Comments powered by CComment

Free Joomla! template by L.THEME