DOBA OBILJA

U svetlu nedavnog skoka cene nafte vredelo bi sveobuhvatno razmisliti o postojećem modelu svetske proizvodnje i potrošnje, o ograničenjima tog modela i o budućim mogućim rešenjima.

Iskustveni podaci govore da godišnji rast GDP (Gross Domestic Product) od 2% zahteva povećanje potrošnje nafte za oko 1%, svake godine. Nema privrednog rasta bez uvećane potrošnje energije. Podaci kažu da u svakom trentku oko 7.000 aviona nadleće Atlantik, a da je oko 12.000 aviona u svakom momentu u vazduhu. Ako tome dodamo kamionski saobraćaj, tankere i druge brodove - možemo zamisliti grubu sliku potrošnje nafte, samo radi transporta.

Treba imati u vidu da je danas svetska proizvodnja uglavnom centralizovana. Brodovi dovoze sirovine i energente u Kineske luke gde se odvija proizvodnja, a zatim se gotovi proizvodi razvoze širom sveta. Ogromna potrošnja nafte. Ovakav model proizvodnje, potrošnje i distribucije će funkcionisati dokle god je cena nafte relativno niska. Sličan slučaj imamo i u Evropi. Sirovine i energenti se dopremaju Nemačkoj, tu se odvija proizvodnja, a onda se gotovi proizvodi razvoze širom Evrope. Zbog ovakvog modela proizvodnje, hiperprodukcije i hiperizvoza neki u šali Nemačku umesto Germany nazivaju Chermany (China of Europe).

Poljoprivreda 21. veka ima prostu definiciju: upotreba zemlje da se nafta konvertuje u hranu. Nafta je neophodna i za proivodnju veštačkog djubriva, plastike, asfalta. Nekada je hrana proizvedena u USA prosečno putovala 160 km do potrošača. Danas, hrana proizvedena u USA prevali put od prosečno 4.600 km dok ne stigne do supermarketa. Priča da će nafta biti zamenjena etanolom sa njiva - ne izdržava najprostiji matematički proračun. Broj kalorija koji daje litar etanola, daleko je manji od broja kalorija uloženih u proizvodnju kukuruza i dobijanje tog istog litra etanola. Čist minus.

Kada se čuje parola da nafte ima dovoljno, treba razmisliti koliko ima jeftine nafte i kojim tempom će biti trošena. Samo jeftina nafta je interesantna. Nafta sa velikih dubina ili nafta čija je eksploatacija energetski skupa jednostavno nema smisla.

Iskustvo nas uči da se svetska potrošnja nafte svakih 10 godina duplira. Tokom svake naredne dekade potroši se celokupna istorijska količina koja je pre te dekade proizvedena. Npr., tokom devedesetih - potrošena je ista količina kao za sve prethodne godine do početka devedesetih.

Trenutno na svetu postoji samo 7 oblasti koje proizvode više nafte nego što potroše (Kanada, Persijski zaliv, Kaspijsko jezero, Norveška, Rusija, Venecuela, Kolumbija). Svi ostali proizvode, ali dosta i troše, te moraju da uvoze. Neko će pomisliti da „nema dovoljno nafte“. Nafte ima koliko ima, a sada treba razmisliti koliko nafte trošimo. Teško je odupreti se želji da se troši, a jasno je da nikakva proizvodnja ne može biti takmac iole maštovitoj potrošnji.

U svetlu gore rečenog, razmislimo kako će izgledati proizvodnja i život na Zemlji kad cena nafte trajno poraste. Koliko će potrošnja morati da se smanjuje? Kako će izgledati proizvodni odnosi i naš životni standard? Da li trenutno živimo u dobu obilja? U kom trenutku treba započeti prelaz na novu paradigmu? Da li ćemo uskoro morati da sve što nam je potrebno proizvodimo lokalno? Da li smo se pripremili da budemo samodovoljni i samoodrživi?

Ostavljam svima da samostalno razmisle i procenjujući situaciju daju sopstvene odgovore. Svako će se kladiti na ono u šta veruje. Po meni, pouka ovog teksta glasi: „Nije bitno koliko resursa imaš, već kakve stavove si usvojio i koju filosofiju sprovodiš. Vreća koja se ne puni, brzo se isprazni, ma koliko velika bila“.

Ivan Vasiljević

Odricanje od odgovornosti (Disclaimer): Stavovi izneti u tekstu predstavljaju lično mišljenje autora, a formirani su prema najboljim saznanjima koje autor ima. Autor teksta ulaže napor da svi izneti podaci budu tačni, ali ne garantuje njihovu tačnost niti tvrdi da su izneti podaci i stavovi jedina i kompletna istina. Tekst sadrži neophodne generalizacije i aproksmacije kako bi se suština iznela na ograničenom prostoru. Autor ne zagovara donošenje odluka (poslovnih ili ličnih) na osnovu informacija u tekstu. Svako pravno ili fizičko lice je samo odgovorno za svoje akcije i odluke, a autor ovim putem odriče odgovornost za iste i odriče pravo pravnim i fizičkim licima na zahtevanje bilo kog vida obeštećenja (materijalne i/ili nematerijalne štete, izgubljene dobiti i/ili svih ostalih vidova obeštećenja).

 

Pin It
You are not authorised to post comments.

Comments will undergo moderation before they get published.

Comments powered by CComment

Free Joomla! template by L.THEME