KRIZA ZA POČETNIKE

Picture

U ovom tekstu ćemo se baviti pojmom „krize“. Na medijima smo bezbroj puta čuli „da je 2009. došla kriza“ i svima je očigledno da je u pitanju veliko zlo. Stigla je niotkuda i zagorčava nam živote. Novca nema, i to sada kad nam je najpotrebniji, kad smo se zadužili i treba vraćati kamate. Većina stanovnika ovih prostora krizu zamišlja kao ogroman, zli usisivač, koji guta novac iz blagajni, budžeta, kasa... Prometi padaju, profitne margine su sve manje, otkazi pljušte, a biznisi se gase. Te davne 2009. godine prometi su se na ovim prostorima prepolovili. Najviše su bili pogodjeni uvoznici, trgovci i distributeri, ali i banke, tržište nekretnina, pa onda redom i svi ostali. „Krizu“ prvi osete taksisti i kafedžije. Tako je bilo i ovog puta. Do 2009. godine državni budžeti Srbije su rasli orijentaciono svake godine po 30%. Odjednom, novca kao da je nestalo, svuda u svetu, pa tako i kod nas. Fabrike, njive, izvori, rudnici, naftna polja, pruge i luke su i dalje bili tu, ali novaca je odjednom mnogo manje. Zapitajmo se: Šta je to kriza i šta je njena suština? Gde novac nestaje i zašto ga nema?

Stavimo za trenutak na stranu špekulacije i finansijski sektor svetske ekonomije. Razmotrimo zdravu, proizvodnu ekonomiju. Najvažnija karakteristika proizvodnog dela savremene ekonomije (bazirane na uskoj specijalizaciji, hiperprodukciji i razmeni) je balans hiperproizvodnje i hiperpotrošnje. Naime, ako proizvodna ekonomija raste, ona mora rasti organizovano i sinhronizovano sa potrošnjom. Moraju se istovremeno i paralelno jačati i proizvodjači i kupci. Bilo kakvo iskakanje dovodi do velikih problema i „kriza“. Sva roba koja se ne proda, retroaktivno postaje škart i potapa proizvodjača, koji to oseća kao „krizu“. 

Picture 2

Dalje, kriza nastaje usled nagomilanih nerealnih obećanja sa zajedničkim, jednovremenim rokom dospeća. Nerealna obećanja masovno daju svi: banke, proizvodjači, potrošači, gradjanstvo, studenti. Svi računaju na beskonačan rast od 3% godišnje, u svetu ograničenih resursa. Šaljiva američka poslovica kaže: „Čovek koji veruje u neprekidni višegodišnji rast od 2% godišnje, ili je ludak ili je monetarista“. Nerealna obećanja su poput menice bez pokrića. Svako ko daje nerealna obećanja ruši krhku tržišnu ravnotežu i biće kriv za kasniji nedostatak novca u realnom prometu (deflacija, u širem smislu reči). Naime, računajući na povećane prihode u budućnosti, svetska ekonomija je podesila parametre potrošnje na visok nivo. Jelo se, pilo se, kupovalo se, krediti se podizali, praznile su se akumulacije - sve na osnovu ideje da će  nam u budućnosti prihodi biti sve veći, a da će subjekti oko nas ispuniti svoja nerealna obećanja i plaćati nam sve više i više. Kada potrošnju bazirate na lažnim signalima - zauzimate pogrešan kurs i držite se neravnotežne tačke. Rashodi daleko nadmaše prihode, akumulacije se isprazne, a obećanog priliva novca nema. I tada dolazi do sudara snova i realnosti. Nastupa bolno otrežnjenje i mučno prilagodjavanje, u narodu poznato kao „kriza“. Novca nema, banke prestaju da kreditiraju jer se plaše da krediti neće biti vraćeni (poslovica kaže da ti banka pozajmljuje kišobran kad je sunčano, a uzima ti ga kada zagrmi). Preostali novac i sveže ubačeni novac uglavnom biva korišćen za vraćanje kamata ili odlazi u pojedine „balone“ i tržišne niše. Vrlo male količine novca idu u realan promet i potrošnju. Nedostatak novca u odnosu na trenutnu privrednu aktivnost izaziva pad privredne aktivnosti  i kao da se svi „zalede“. Resursi su tu, ali se proizvodi i prodaje daleko manje nego pre. Mnoge kompanije krizu ne prežive jer slikovito rečeno - na 10 igrača dolazi npr. 6 stolica. Kad muzika stane 4 igrača ne uspevaju da naplate potraživanja i moraju da stave ključ u bravu. Eto, to je kriza.
 
Ivan Vasiljević
 
Odricanje od odgovornosti (Disclaimer): Stavovi izneti u tekstu predstavljaju lično mišljenje autora, a formirani su prema najboljim saznanjima koje autor ima. Autor teksta ulaže napor da svi izneti podaci budu tačni, ali ne garantuje njihovu tačnost niti tvrdi da su izneti podaci i stavovi jedina i kompletna istina. Tekst sadrži neophodne generalizacije i aproksimacije kako bi se suština iznela na ograničenom prostoru. Autor ne zagovara donošenje odluka (poslovnih ili ličnih) na osnovu informacija u tekstu. Svako pravno ili fizičko lice je samo odgovorno za svoje akcije i odluke, a autor ovim putem odriče odgovornost za iste i odriče pravo pravnim i fizičkim licima na zahtevanje bilo kog vida obeštećenja (materijalne i/ili nematerijalne štete, izgubljene dobiti i/ili svih ostalih vidova obeštećenja).
 

 

Pin It
You are not authorised to post comments.

Comments will undergo moderation before they get published.

Comments powered by CComment

Free Joomla! template by L.THEME